Ok, polako prepoznajem da je došlo vreme kada blogovanje mnogi počinju da razumeju na pravi način, uzimaju za ozbiljno i prave detaljne planove pre pokretanja sopstvenog bloga.
Sve je više priloga na internetu u kojima ljudi nesebično dele svoja iskustva i savete, kako bi početnicima pomogli da i sami što bolje startuju u ovom poslu.
Nekoliko meseci uoči pokretanja ovog bloga i sama sam mnogo istraživala i planirala. Odabrala sam par ljudi koji su od svojih blogova napravili milionski biznis i čiji su mi se saveti, stil pisanja i plasiranja informacija najviše svideli.
Dakle, sigurno je da svako na početku blogovanja treba da ima svog virtuelnog mentora kom veruje i čijim savetima će da se vodi. Međutim, od kada je ovo mesto zaživelo i mnogi od vas na njemu nalaze odgovore na svoja pitanja, više puta sam primetila da se moji saveti usvajaju bez prethodnog promišljanja.
Istina je da zaista dajem sve od sebe kako bi ovi prilozi pružili što veću vrednost onima koji ih čitaju i da vam ne govorim da uradite bilo šta što prethodno i sama nisam testirala i potvrdila kao najbolje rešenje. Ali, ono što mi se, hajde da kažemo ne dopada, u tom nepromišljanju je sam pristup. I upravo je to ono što odvaja uspešnog od manje uspešnog blogera.
Ako pogledate sve ljude ikada koji su postigli veliki poslovni uspeh, videćete da je svako od njih u nekom segmentu odstupio od pravila. Ostali, koji su išli utabanom stazom, došli su samo do granice koju je neko davno pre njih tu postavio. Ovo takođe važi i u blogovanju.
Autentičnost i kvalitet je jedino što će blogovanje da nagradi.
Informišite se, edukujte se, naučite pravila, pa onda svemu tome dodajte i deo sebe. Apsolutno je važno da ne brinete o tome hoćete li tako da privučete publiku na svoj blog, jer je to jedini način da privučete pravu publiku, onu koja će da razume i uvaži sadržaj koji kreirate.
Ipak, upoznala sam ljude koji su svesni šta autentičnost znači za uspeh, ali su od silne želje da se istaknu napravili kardinalne greške. Nisu bili prirodni ili su eksperimentisali sa samim dizajnom i strukturom bloga, kako ne bi bio “poput ostalih”.
Sa druge strane, bilo je i slučajeva kada sam u potpunosti prepoznala tuđ stil pisanja, vizuelni identitet, pa čak i u potpunosti prekopiran tekst u kom su napravljene samo neophodne i beznačajne izmene. Ovo ukazuje na to da nisu uložili ni najmanje truda u kreiranje autentičnog sadržaja, tako da dolazim do zaključka da nisu shvatili kako cela ova priča funkcioniše. Na kraju je svako od njih, pre ili kasnije, odustao od blogovanja jer mu nije donelo nikakve nagrade.
Zato se potrudite da napravite balans između svog mentora i vas samih. To ćete najlakše da postignete slušanjem sebe.
Mnogi početnici se takođe veoma boje da ne naprave grešku. Ali, u blogovanju je, kao u svakom drugom poslu, put do uspeha popločan upravo “greškama”. Ukoliko par meseci po pokretanju bloga uvidite da u vezi sa nekom odlukom niste zadovoljni ili bili u pravu, ne gledajte na to kao na grešku, već lekciju. Znajte da ne možete sve da predvidite, pogotovo ponašanje svoje publike, na osnovu kog ćete kasnije da donosite većinu odluka.
Zaključak: Da li slušati uspešne blogere?
Blogovanje je posao koji zahteva posve novi pristup od poslova koje su generacije pre nas radile. Sve je dosta fleksibilnije, ne postoje striktno utvrđeni šabloni po kojima se radi, tako da su i mogućnosti veće.
Ne zaboravite da je najvažnije da blog koji vodite treba da bude vaš kutak u koji ćete uvek rado da se vraćate, pa savete drugih blogera koristite isključivo kao smernice, ne sveta pravila kojih se bezuslovno treba držati. 😉
