U ovom prilogu želim da govorimo o četiri činjenice o blogovanju, koje blogeri često i pogrešno smatraju sopstvenim manama.
Iako živimo u najzanimljivijem vremenu za život od postanka planete, kada su nam korisne informacije na tacni i mogućnosti za edukaciju pred nosom svakodnevno, rekla bih da smo više nego ikada pre skloni da o ljudima i situacijama, umesto realnog mišljenja, formiramo iluziju.
Svakako ne mislim da je misterija zbog čega je tako. U naletu “pozitivnog razmišljanja” i svih propratnih fenomena, gde je na društvenim mrežama trend prikazivati se srećnim i uravnoteženim, a gotovo sramno biti čovek od krvi i mesa, hteli mi to ili ne, uvek nekako steknemo mišljenje kako je drugom bolje – radi bolje, živi bolje, hrani se bolje, itd.
Isto važi i za vođenje bloga. Kroz pitanja čitalaca, lako mi je da uvidim kako mnogi degradiraju sebe upravo zbog pogrešne percepcije o tome kako bi život i rad nekoga ko ima blog trebalo da izgleda.
Drže se zabluda o idealnim uslovima za blogovanje, a istina je da im dobro ide i da napreduju sve dok objavljuju kvalitetne i korisne sadržaje i pomažu svojoj publici.
Zato ćemo u nastavku da navedemo četiri činjenice o blogovanju koje predstavljaju poteškoće sa kojima se ne suočavaju samo oni koji nemaju blog.
1. Nemoguće je da budemo kreativni svakog dana
Jedan od mojih najvećih izazova bio je upravo prihvatanje činjenice da ne mogu svakog dana da budem kreativna i produktivna. Tek kada je forsiranje preko svih granica izdržljivosti počelo da mi se odražava na psihofizičko zdravlje, ali i posao, morala sam da se presaberem i nekako uskladim sa scenariom u kom nisam mašina 🙂
Ipak, održavanje rutine u pisanju siguran je način da ublažite posledice dana kada ste manje kreativni.
U prilogu Pet načina da tretirate svoj blog kao biznis pominjala sam pravilo 30 minuta, koje podrazumeva da svakog dana, bez obzira na druge obaveze, pišete 30 minuta za svoj blog.
Pročitajte i sledeće:
Pet načina da steknete rutinu u pisanju za blog
2. Prva verzija teksta je obavezno loša
Da me iskreno nije sramota, objavila bih prvu verziju nekog od svojih priloga i tako, potpuno sam uverena, mnoge obodrila da pokrenu blog i manje sumnjaju u svoju sposobnost izražavanja pisanim putem. 🙂
Još jedno zlatno pravilo blogovanja kaže da je revizija majka dobrog teksta. Zbog toga mi se čini da su autori mnogih prosečnih tekstova samo bili lenji da im se više puta vrate i razmisle na koje načine bi dodatno mogli da ih unaprede.
Imajte na umu da je za reviziju i unapređenje jednog teksta potrebno da odvojite bar tri puta više vremena od onoga koje ste utrošili za pisanje njegove prve verzije.
3. Osećaj “nesvršenog posla” je stalno prisutan
Ukoliko imate blog, budite sigurni da nikada nećete osetiti mir koji usledi nakon što se neki veliki posao privede kraju. To nije ni dobra, ni loša strana blogovanja, jednostavno je tako.
Čak i nakon što pritisnemo dugme Publish, uvek iznova možemo da se vraćamo našem prilogu i ažuriramo ga aktuelnim informacijama ili nadgradimo dodatnim sadržajima za preuzimanje. Bar ja tako radim.
Verujem da su perfekcionizam i mišljenje kako je nešto moglo da se uradi bolje, dobri do granice gde nas ne obustavljaju da svoje sadržaje delimo sa svetom. Ukoliko ste od onih koje samokritika ili nesigurnost parališu i tako im ne dozvoljavaju da napreduju, predlažem da pročitate prilog Kako da prevaziđete strah od pokretanja bloga.
4. Svi prokastiniramo
Svakom autoru bloga, uglavnom na dnevnoj bazi, prođe blizu bezbroj ideja kroz glavu. Mnoge od tih ideja zaista jesu dobre i njihova bi realizacija umnogome doprinela rastu bloga. Ipak, kada dođe do realizacije, mnogi su skloni prokastinaciji.
Da ih pitate zbog čega još uvek nisu poduzeli korake u cilju realizacije svoje očigledno dobre ideje, ne bi znali da vam odgovore. Ali, znate šta?! To je sasvim ok 🙂 Svi to s vremena na vreme radimo.
Bez obzira na to da li ste tek pokrenuli ili imate blog nekoliko godina, svaka realizacija nove ideje zahteva izlazak iz dotadašnje zone komfora, a najbolji lek za ovu vrstu odugovlačenja upravo su motivacija i određenost ciljeva.
Zaključak
Namera mi je bila da kroz ovaj prilog razbijemo iluziju o harmoničnom životu blogera i sliku na kojoj, uz kaficu i vetar u kosi, bezbrižno tipka po tastaturi svog fensi laptopa.
Autori blogova uglavnom su ljudi u potpunom haosu (pozitivnom, doduše), koji svakog dana, uz sve obaveze neblogera (posao, deca, muž, žena, kuče… sve pobrojano), ipak nekako uspevaju da stvore tih dodatnih par sati u nedelji i pomognu ljudima koji ih prate.
Zbog toga mislim da je važno da navedene činjenice o blogovanju prihvatite upravo tako – kao činjenice, a ne sopstvene mane i nedostatke zbog kojih treba da se osećate loše. 😉
Hvala na pažnji! 🙂
P.S. Podelite ovaj prilog sa drugim blogerima!
